Данас је сваки фашиста, сваки ратни злочинац, у прилици да се врати на сцену у пуном сјају као да се ништа није десило. У мом суђењу са Миодрагом Поповим, суд је доказао да су њему повређена људска права. Сад ја морам да докажем да је он икад радио на телевизији. Тражио сам од РТС-а снимке тих дневника, они ми кажу да управо ти датуми које сам тражио не постоје. Ускоро нећемо моћи да докажемо да је било ко радио на РТС-у у време рата. Моја пресуда за Попова ми је врло јасно ставила до знања да могу или да платим силне паре или да се понизим кукавички и кажем да се извињавам због увреда. А већ сам имао отежавајућу околност, јер сам по његовој првој тужби већ био осуђен, нас тројица је имало да му плати силне паре. Ово сад је била тужба подигнута у неком јебеном Беочину, јер у закону постоји одредба да се због увреде у штампаним медијима суди тамо где се налази штампарија тог листа. Не би ме изненадило да постоји одредба да се суди у месту у коме је рођен шеф штампарије. И сад људи кажу – Пера Луковић нас је разочарао што се извинуо, требало је да плати. Лако је то. Извини, ја немам 20.000 евра. Ако ти храбри могу да ми позајме 20.000 евра одлично... Значи сад треба да продам стан, да продам кеву, а сама помисао да дам паре том Попову, па не пада ми на памет уопште. Шта ме се тиче извињење, јебе ми се за извињење. Ја пишем текстове против њега и даље, али не у Србији. Нека ме тужи у Хрватској, нека ме тужи у Босни, савршено.