Дневна доза 1851
28. фебруар 2016.
Идеал демократије су редовност и стабилност, мањак ванредних ствари. Премијер [Вучић] је шахиста и има увек два-три потеза унапред, сигурно има још неки разлог, који ми не знамо.
, историчар и потпредседник СПС-а, о расписивању ванредних парламентарних избора, „Курир“
(Политички) шах за почетнике
Идеал демократије су редовност и стабилност, мањак ванредних ствари. Премијер [Вучић] је шахиста и има увек два-три потеза унапред, сигурно има још неки разлог, који ми не знамо.
, историчар и потпредседник СПС-а, о расписивању ванредних парламентарних избора, „Курир“
Молимо вас да се у коментарима држите теме изјаве. Коментари регистрованих корисника (Disqus, Facebook, Twitter, Google, OpenId, Yahoo) објављују се одмах, а анонимни коментари и они који садрже линкове на друге сајтове морају бити одобрени. "Изјаве.нет" задржавају право да обришу коментаре регистрованих корисника или не објаве анонимне коментаре који садрже неумесне осврте на личност, приватан живот, увреде, претње, било какву нетрпељивост или садржај који није у складу са законом, као и оне с линковима који не представљају допринос дискусији. Коментаре писане СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА не објављујемо или пребацујемо у сва мала слова. "Изјаве.нет" не одговарају за ставове коментатора, али уједно позивају на толеранцију и уважавање Другог и Другачијег. Молимо вас да ваши коментари не буду предуги и сматра се да сте остављањем коментара прихватили горња правила. Ако је коментар у сагласности с правилима, биће објављен онако како сте га написали (без брисања и/или дописивања речи). Модераторима се можете обратити на redakcija@izjave.net.







Убрзо ћемо увозити туђу памет и плаћати је властитом док ће наши новокомпоновани капиталисти увећавати своје империје и полако их продавати странцима. Тако ћемо чисто шибицарским триковима губити територију и у сопственој земљи постати вазали. Заправо, ако мало боље погледамо – нас и није нико тако добро и педантно уништавао као што смо ми сами себе. Непријатељи су долазили и одлазили, а ми смо остајали да се међусобно самоуништавамо, разрачунавамо, сукобљавамо. Узалуд нас је Арчибалд Рајс опомињао да се призовемо памети.