Милорад Павић
1 до 8 од 8
Речи и мисли 19
21. април 2007.
Када идем улицама, мене људи одавно препознају. Интересантно, мени је необјашњиво да су и пиљари на Бајлонијевој пијаци знали ко сам. Често су знали и наслове мојих романа. То је за мене био мали културолошки шок.
, писац, 16. април 2007, "Политика"
Тешки и лаки смарачи
Када идем улицама, мене људи одавно препознају. Интересантно, мени је необјашњиво да су и пиљари на Бајлонијевој пијаци знали ко сам. Често су знали и наслове мојих романа. То је за мене био мали културолошки шок. , писац, 16. април 2007, "Политика"
Речи и мисли 10
17. фебруар 2007.
Један позоришни критичар је написао недавно да ће историја српског позоришта данас бити упамћена по томе што овде није игран Павић. Ја му се извињавам што га овде наводим.
, писац, 16. фебруар 2007, "Блиц"
Волим само Павића
Један позоришни критичар је написао недавно да ће историја српског позоришта данас бити упамћена по томе што овде није игран Павић. Ја му се извињавам што га овде наводим. , писац, 16. фебруар 2007, "Блиц"
Речи и мисли 4
30. децембар 2006.
Мене су поредили с многим писцима, зашто не би и са Деном Брауном? [...] Тиме што је нешто бестселер не значи да је то лоша литература. Да је то тачно онда бих и ја био лоша литература.
, писац, 24. децембар 2006, "Политика"
Me, myself and I
Мене су поредили с многим писцима, зашто не би и са Деном Брауном? [...] Тиме што је нешто бестселер не значи да је то лоша литература. Да је то тачно онда бих и ја био лоша литература. , писац, 24. децембар 2006, "Политика"
Златне речи 175
01. фебруар 2003.
Срби су углавном општежитељи, имају колективни гусларски дух, а када упропасте све што се може упропастити, онда дође неколико идиоритмика да спасава ствар. У нашем данашњем случају, то су људи који мисле у финансијским, а не идеолошко-патриотским оквирима. Само Бог зна како се међу Србима нашло такво семе.
, писац, "Блицњуз"
Колективно свесно
Срби су углавном општежитељи, имају колективни гусларски дух, а када упропасте све што се може упропастити, онда дође неколико идиоритмика да спасава ствар. У нашем данашњем случају, то су људи који мисле у финансијским, а не идеолошко-патриотским оквирима. Само Бог зна како се међу Србима нашло такво семе. , писац, "Блицњуз"
Златне речи 141
01. мај 2002.
Можда ће вам изгледати недолично ово што ћу сада приметити, али после десет тешких година осећали смо се некако отмено и свечано – имао сам на руци прстен са угравираним 'галебом' који ми је доделио МХАТ, Јасмина [Михајловић, супруга] је носила два комплета (за сваку премијеру по један) креирана у 'Мони' за ову прилику према мотивима српских манастира...
, писац, о боравку у Москви, "НИН"
Комплет(н)и
Можда ће вам изгледати недолично ово што ћу сада приметити, али после десет тешких година осећали смо се некако отмено и свечано – имао сам на руци прстен са угравираним 'галебом' који ми је доделио МХАТ, Јасмина [Михајловић, супруга] је носила два комплета (за сваку премијеру по један) креирана у 'Мони' за ову прилику према мотивима српских манастира... , писац, о боравку у Москви, "НИН"
Златне речи 94
01. април 2001.
Ја сам досад објављивао књиге на 28 језика и у много земаља и нигде оне нису опорезоване као шунд, сем у Србији.
, књижевник, "Блиц"
Ником није лепше него нам
Ја сам досад објављивао књиге на 28 језика и у много земаља и нигде оне нису опорезоване као шунд, сем у Србији. , књижевник, "Блиц"
Златне речи 83
01. фебруар 2001.
Редакција НИН-а је заборављала добитнике НИН-ове награде. Не говорим о себи, мене је тешко заборавити.
, писац и академик, "Видео недељник"
Незаборавни бесмртник
Редакција НИН-а је заборављала добитнике НИН-ове награде. Не говорим о себи, мене је тешко заборавити. , писац и академик, "Видео недељник"
Златне речи 30
01. децембар 1999.
Током рата је било боље. Бар смо се надали да ће се рат завршити и доћи бољи дани. Данас се не надамо ничему.
, књижевник, у Атини
Са нама нема (не)извесности
Током рата је било боље. Бар смо се надали да ће се рат завршити и доћи бољи дани. Данас се не надамо ничему. , књижевник, у Атини
Ја стално говорим о томе да нас воде људи који су максимално, али максимално поремећени. То није више већина од 127, ту имамо 205 болесника, јер 205 посланика се сложило око овога. Па јебо те бог, па стварно. Пази, да те зове неко из света, па те пита шта има ново у земљи, а ја му кажем – ми донели резолуцију којом захтевамо од Америке да укине санкције Куби. [...] Па јебала их Куба, да их јебала Куба на коју никад неће отићи, нећу ни ја отићи на Кубу, ни ти, али је зато почасни члан кубанске делегације овај Драган Хаџи Антић. Јебала вас Куба, да вас јебала Куба заједно са Фиделом и Раулом, са свом браћом, ако још има браће и сестара, све заједно. Пизда вам материна, јеботе, па зар ми немамо друга посла. Еј бре, следеће недеље ћемо да причамо о Ирану, одобрићемо нуклеарни програм Северне Кореје и то нам је можда једина шанса да добијемо нуклеарну бомбу. [...] Између Палме и Тадића, ево, данас после ове Кубе, кунем ти се, нема никакве разлике. Јебем му матер ако има. 