Славољуб Ђурић
1 до 2 од 2
Златне речи 64
01. септембар 2000.
Читав полет убрзаног развоја који је носио СПС прекинули су избори 1996. Тада власт у општини, по пристрасном страном арбитру у лику Гонзалеза, прелази у руке такозване коалиције 'Заједно'. Од тог момента точак историје је заустављен... Тако је еуфорично наступила пре 4 године да су многи очекивали процват овог краја, а десио се пропаст... Ми можемо да поручимо врло јасно и гласно, да док је социјалиста у Паланци, Паланка неће бити на продају... Уверени смо да смо на правом путу, на путу који је трасирао наш легендарни председник Слободан Милошевић. И да одмах кажемо, са тог пута скретања нема...
, председник социјалиста Смедеревске Паланке, "Јасеница"
Десио се пропаст јер се Легендарном не кунемо
Читав полет убрзаног развоја који је носио СПС прекинули су избори 1996. Тада власт у општини, по пристрасном страном арбитру у лику Гонзалеза, прелази у руке такозване коалиције 'Заједно'. Од тог момента точак историје је заустављен... Тако је еуфорично наступила пре 4 године да су многи очекивали процват овог краја, а десио се пропаст... Ми можемо да поручимо врло јасно и гласно, да док је социјалиста у Паланци, Паланка неће бити на продају... Уверени смо да смо на правом путу, на путу који је трасирао наш легендарни председник Слободан Милошевић. И да одмах кажемо, са тог пута скретања нема... , председник социјалиста Смедеревске Паланке, "Јасеница"
Златне речи 3
01. јануар 1999.
Увођење наводне демократије у Југославији само је једна потврда свега онога што левица годинама покушава да каже народу, а то је да нико не може да воли наш народ више него он сам себе.
, народни посланик из Смедеревске Паланке и потпредседник Општинског одбора СПС-а, "Борба"
Народна љубав
Увођење наводне демократије у Југославији само је једна потврда свега онога што левица годинама покушава да каже народу, а то је да нико не може да воли наш народ више него он сам себе. , народни посланик из Смедеревске Паланке и потпредседник Општинског одбора СПС-а, "Борба"







Просто је невероватно како сваки наредни овдашњи "претендент на престо" наивно верује да ће га мимоићи чаша, односно да ће на крају моћи да ескивира овај пакт са ђаволом, или да га барем он неће превише коштати. У то је скоро сигурно веровао Коштуница када је пристао да га ставе на чело ДОС-а. Можда је у неком тренутку веровао и Тадић. А можда и данас у то верују Николић и Вучић. Или не верују, али им, напросто, више није стало?