Главни мени
Рекламе
Линкови
СЛУЧАЈАН ИЗБОР
01. децембар 2004.
Небо је лимит
Једна невероватна и лажна верзија сада је још невероватније и бахатије преформулисана. Када то прочита, не преостаје човеку ништа друго него или да прихвати лаж и постане саучесник злочина над убијеном децом, која су проглашена за убице, или да ћути и плаче од муке и, треће, да се буни и виче до неба. Ја се буним и галамићу до неба док се не открије истина. Ти гардисти нису били убице него убијени. Разговарао сам овде и са оцем војника Драгана Костића. Рекли су му, и то тек два месеца после злочина, да му се син убио у војничкој спаваони, а он је, каже, и наводи сведоке, када га је видео у ковчегу, затекао земљу у устима сина. Откуд земља у спаваони? Убио се, каже, тако што је два пута пуцао – прво у центар груди, из пушке, па је онда преместио пушку и пуцао још два пута у срце.
, лидер СПО-а, "Време"
