Мислим да су изабрани представници овог народа представници једне скривене структуре. Тешке су речи. Да ли је могуће да председник владе годинама говори како не може да реши проблем мафије у спорту, првенствено у фудбалским клубовима. А онда када један мафијаш из спорта буде убијен, одједанпут и он [Вучић] и његов министар унутрашњих послова кажу да се ради о томе како је држава суочена с непријатељем, да ће држава показати зубе, да нико не може да је победи. А тај човек [Александар Станковић] је био осуђен на петогодишњу казну затвора коју није издржао, а наредне три године је био на слободи. Због чега? Зато што је „био болестан“. А при томе је био нон-стоп на утакмицама и водио навијаче, прво једног па другог клуба. Какав је то вођа навијача који мења клубове. Све то је показатељ да се ради од мафији. Ако држава реагује на убиство мафијаша са идејом да ће штитити државу од очигледно супротне мафије, онда то значи да је држава део мафијашке структуре. Мени је било тешко када сам то схватио, а да изговорим није ми тешко. Ако се ми плашимо да изговоримо оно до чега смо дошли употребљавајући здрав разум, онда са нама нешто није у реду.