Садашња политичка елита у Скопљу преферира да одаје почаст џелатима свог народа. Веома чудна балканска верзија стокхолмског синдрома. Иако је, можда, ово београдско-московски синдром.
Красимир Каракачанов,
потпредседник Владе Бугарске, коментаришући честитку премијера Македоније Зорана Заева тамошњим Србима и најаву повратка српског језика у школе, „Спутњик“
СЛУЧАЈАН ИЗБОР
22. новембар 2016.
Орбанова труба се у Бриселу чује
Можда сам мање васпитан него ваш премијер [Вучић], али лепо сам се забављао док сам пратио резултате америчких избора. [...] Ово [победа Доналда Трампа] би могла да буде прекретница, морамо бити много слободнији да говоримо и аргументујемо. Биће лакше него у ранијим годинама. Није природно да парламент буде изабран на изборима и онда дође нека држава и говори нам шта треба да радимо, да не мењамо свој Устав из тих и тих разлога. То смо живели осам година, крајње је време да се то оконча.
Виктор Орбан, премијер Мађарске, у Нишу на заједничкој конференцији за медије премијера Србије и Мађарске, „Танјуг“