Дневна доза 3384 09. мај 2020.
Срећна нам нова 1984.
Зло има тенденцију континуитета, и када размишљамо о будућности, то нас плаши. Данас се некако осећам као када је Орвел писао своју књигу „1984.“ – контрола мисли, 5G мрежа, глобална бодљикава жица у којој ће слобода бити строго контролисана. Наравно да у таквој причи не треба да имате дистанцу, него управо треба да користите све ресурсе да нападнете зло које се поново јавља. , филмски режисер, РТС
Голгота демократије и васкрс фашизма
Сведоци смо покушаја неофашизма, нацизма и агресије. Расизма, ако хоћете. [...] Мој отац [Милош] је у књизи Маутхаузен 106.651, која је иначе послужила као основ за сценарио, записао – „Нека младост која не зна за границе оде и до најудаљенијих звезда, али никада више тамо“. Та његова реченица је написана седамдесетих година, када је био сведок и Вијетнамског рата и Чилеа. , филмски режисер, о свом документарном филму „Линија живота“, РТС
Дајем дозволу да уђе без дозволе
Питао ме је каква ће бити политика према пословним људима [током пандемије], каже 'Да ли сам ја послован човек?’, а ја му кажем: 'Ти ниси пословни човек, ти си пословни цар'. Мислим да би за њега држава могла да направи изузетак. Не треба бити слеп, он је човек млад, здрав, без икаквог ризика, и вирус је већ нестао. Рекао сам му да извади тест [на коронавирус]. , дечји пулмолог и члан Кризног штаба за сузбијање заразне болести Covid 19, о доласку Новака Ђоковића у Србију, Б92
Носилац униформе на (не)одређено време
Груба злоупораба Исусовог крижног пута и жртве, а ту се радило о рату, одбијању да се предаш и злочинима, и један мањи дио хрватског народа је због тога трауматизиран и то се не заборавља лако. И у обитељи сам имао случај гдје је мој дјед завршио тако да су му набацили [усташку] униформу три мјесеца прије рата и морао је у затвор, био је у Старој Градишци, након тога је изашао ван, то није крижни пут. , председник Хрватске, о комеморацији на Блајбуршком пољу, „index.hr“/РТС







Верујте ми, ја никакву оперативу не радим. Мени је драго да дођете код мене у канцеларију, ја немам ни један папир на столу. Немам ништа. Има моја теорија, да се сад насмејете мало, ја сматрам да људи који много раде, да немају времена да размишљају, да не може да се развија фирма. Да бисте се бавили развојем, морате да имате слободног времена да гледате кроз прозор и да размишљате. А иначе, ако стално радите нешто, ви не можете да размишљате, озбиљно вам кажем.