Састао сам се са бившом председницом Косова, она је једна прилично срдачна дама. Разговарали смо о оној ђубради у Србији, о њиховим ратним злочинима, посебно силовањима. Они су грозан народ. 
Кад сам долазио у Парламент, у Булевару револуције видео сам, како по овом снегу иде једно кученце и дошло је до споменика Николи Тесли и обавило физиолошку потребу по споменику. И разиђоше се. Оно кученце оде као кученце, а споменик остаде као споменик Николи Тесли. Чујем да је један посланик у Скупштини Србије покушао исто тако да обави неку своју физиолошку потребу на заменику председника СНС-а који није у сали. Кажем му сад: можда је олакшан, али он ће и даље да остане оно што је био, а онај на кога се обрушио остаће онај ко је и био.
