Дневна доза 2999 21. април 2019.
Сви (напаљени) су поново ту, само њих нема
Између осталог, [Мирјана Марковић] пише [у мемоарима „Било је то овако“] и о том контрамитингу децембра 1996. на Теразијама, чији је штаб био у хотелу „Москва“. Онда наводи имена: „А онда су утрчали динамични, 'напаљени' за контрамитинг Жељко Митровић, шеф маркетинга и члан Председништва ЈУЛ-а, и Александар Вулин, мој сарадник и портпарол ЈУЛ-а, спремни да се бију с онима с друге стране“. , аналитичар, у контексту митинга СНС-а „Будућност Србије“ као одговору на протесте „1 од 5 милиона“, „Минут до 12“ (youtube)
Шлихтаре и пацови први напуштају брод
Морате пажљиво читати ту књигу, [...] о времену када она и господин Милошевић нису могли да живе од полтрона разних врста, улизица, оних који су им уништавали приватан живот, који су хтели да буду виђени уз Милошевића. Она пише и о времену после 5. октобра, то је најупечатљивији део књиге, како су им они који су били највеће шлихтаре, први окренули леђа - када су заиста имали животне, свакодневне проблеме, нису хтели да им се јаве на телефоне. , аналитичар, поводом смрти Мирјане Марковић и њеним мемоарима „Било је то овако“ (2015), „Минут до 12“ (youtube)
Не видим некакву нову заверу у томе што су се шесторица припадника Жандармерије појавили у мајицама расформиране Јединице за специјалне операције. То је ипак ратна јединица, а њихов однос бих схватио као однос према јединици која је носила пијетет несаломиве јединице, то је однос потпуне везаности и одушевљења. У том контексту је интересантна била изјава портпарола суда коју је врло мало ко помињао, да је суђење јавно и да свако може присуствовати суђењу, ако га не ремети. Треба видети да ли те мајице ремете суђење и то је оно што ће бит предмет овог дисциплинског поступка. 