Одрицали су га се саборци, често се и сам одрицао себе, понекад је бивао у неспоразуму с временом, понекад пророчки у складу с оним што долази, јуришао на првој линији фронта понет епском снагом и емоцијама на ивици рационалности, често улудо трошио силну енергију на којој су профитирали други, а он завршавао на политичкој маргини, одлазио је и васкрсавао. [...]
Погрешио би свако ко би Вукову амбивалентну личност покушао свести на само једну димензију. Био је комуниста, па ватрени антикомуниста. Писао је против четника, прославио се као први Равногорац и баштиник лика и дела ђенерала Драже Михаиловића. Као осведочени монархиста кандидовао се за председника републике! Знао је да припрети сечом руку, а затреба ли вам заговорник најлибералнијих идеја са Запада, наћи ћете га у њему.