Дневна доза 2862 05. децембар 2018.
Тешко оном ко не виде а (унапред) поверова
После 5. октобра смо веровали да та Европа нама жели и добро, а постали смо колонија за лошу робу и трећу лигу политичара. То је моје лично разочарање. , филмски режисер, „Блиц“/„bizlife.rs“
Нека оставе сваку наду сви који (у Србију) улазе
Да би држава напредовала, потребни су дијалог и размена идеја, а не аутистично игнорисање критике, или још горе, њено брутално гушење. Није уобичајено да у интервјуима председник државе [Вучић] сам себи поставља увек иста питања и да на њих одговора, нити је нормално да председник пропитује новинаре, уместо они њега. Ни заглушујући монолог власти ни неукусно самодивљење неће помоћи да дође до промене. То је амбијент у коме умире и свака нада. , економиста, „Политика“/„nkatic.wordpress.com“







Ово је одговор Вучићу – а хоћеш да доведеш Путина у Београд? А хоћеш да имаш параду у Београду? А ниси пристао да и њега, Шешеља, држимо још десет година у затвору, али да напустиш своју политику спровођења српских интереса и чувања односа и са Русијом и са ЕУ. Као да се он њега [Шешеља] плаши. Нисам разговарао о овоме с Вучићем. Може да се наљути на мене - председник је владе, ја сам само министар. Надам се да ћемо у току дана да разговарамо о овоме трезвеније и сталоженије. Али, знам Вучића, не плаши се.