Памти се Милошевић који је лекаре, учитеље, инжењере претворио у особе које пласирају лажне чекове или гладују, али је зато грађанин који има или нема основну школу добио могућност да шверцује девизе и зарађује 1000 марака месечно - у време када се зарађивало 10 марака; или да као „петролејски цар“ продаје бензин на канистерима и флашама зарађујући 600 марака месечно. Људи знају да су тај принудни одмор и шверц деловали поносније него касније приватизације када фабрика постане модерни стамбени комплекс, иза којег стоји саветник човека који тврди да је „европска Србија“.