Ми имамо министра иностраних послова који оде у Загреб, пази, оде у Загреб 2008. године и о чему он говори, које су његове теме? То нису ни добросуседски односи, ни повратак Срба, то је његова лична анализа тога шта се десило '95. године. Па шта мене интересује Јеремићева анализа било чега, то је човек који је са својим шефом Тадићем пре неки дан побегао из Бугарске са једног састанка, побегао кад се тамо појавио Албанац за говорницом. [...] И онда Јеремић каже – ми смо им показали зубе. Будала! Пази, после 12 година он објашњава причу на нивоу Нове српске фашистичке мисли и Косте Чавошког, Бране Црнчевића, Правде, истим речима објашњава шта се тамо десило. Говори о Олуји као да пре Олује ништа није постојало, као да је Олуја пала баш као олуја, сама од себе. Па извини, пре Олује је било свашта, и Милан Мартић и гранатирање Загреба и убиства и разбијање Хрватске.
Петар Луковић, новинар и члан ЛДП-а, 30. мај 2008, "Пешчаник" Радија "Б92"