[Тито] је од једне мале земље, од ових народа који су увек били провинција и нечије слуге, заиста направио аутентичне народе. Југославија је у то време вредела као земља која је била углед за многе, не само за Африку, Азију, него и за скандинавске земље, које имају највећи степен демократије. То се не може заобићи, без обзира колико мрзели Тита као комунисту, или га описивали као диктатора. [...] С Титом је било наде - ово сад су корупција и лаж.