Дневна доза 2226 09. март 2017.
Своје рекох и спасих (грешну) душу
Србија за неколико десетина година неће имати више проблем с незапосленошћу, јер неће имати кога да запошљава зато што млади одлазе ван земље. [...] Шта год да одлучите, одлуку доносите тек након што се претходно добро информишете о свему. , председник САНУ, на III студентском привредном форуму младих у Привредној комори Србије, „Танјуг“
Јавља ми се (од Вучића)
Сетите се мојих речи. У ноћи између 2. и 3. априла биће заједничка конференција за штампу ЈОЈ коалиције - Јеремић, Обрадовић, Јанковић. Зна се и место - Теразије број 3. После тога позивају своје присталице да изађу на улице. У међувремену, на путу од бирачког места до куће на Новом Београду неко, на неки начин напада Сашу Јанковића. Од тога праве случај и „пумпају“ јавност цео изборни дан. У ноћи између 2. и 3. априла одлазе у Републичку изборну комисију, гађају јајима и покушавају да направе македонски или украјински сценарио. Колико год да Вучић освоји гласова, они ће прогласити да су избори покрадени, нелегални, нелегитимни, и покушаће Србију да гурну у хаос... Ја сам то написао и нико није демантовао. , главни уредник „Информера“, „предсказујући“ догађања на дан председничких избора, „Ћирилица“ на ТВ „Хепи“
Хашим и Бакир но пасаран
Јуче и данас смо имали две највеће, величанствене победе Србије. Први пут побеђујемо у међународној арени - Хаг је одбио Бакира, а НАТО „шутнуо“ Тачија. И то све треба сакрити тако што се намећу бизарне теме. , главни уредник „Информера“, о одбаченој тужби за геноцид БиХ против Србије и „војсци Косова“, „Ћирилица“ на ТВ „Хепи“
Данас укидам(о) Вучића, сутра Шешеља
С једне стране видим моју маленкост, а с друге стране Вучића и Шешеља. [...] У случају победе Александра Вучића, и формално можемо да укинемо државу и уведемо династију. , кандидат за председника Србије, „Око“ РТС-а
Специјално (пре)васпитање
[Борис] Тадић и [Александар] Вучић допустили су да јавно мњење формира политике, уместо да политиком високих стандарда преваспитавају и сиротињу и академике. , професор историје на Филозофском факултету у Београду и бивши фунционер ЛДП-а, према НИН-у







Имам свој ритам и срећем се с људима које моји супарници никад неће срести. Са сељаком на њиви, са незапосленим људима код мене у селу на капији... Дођу да им средим неки упут за ВМА или неку другу клинику. Како да кажем: „Немој да га примиш,“ кад смо или одрасли, или радили заједно, или нам деца ишла у школу. Чак могу да им убрзам неки преглед, али кажем: „Ајде прво донеси упут“. Једноставно мораш да помогнеш. Е, од тих људи могу да сазнам много више него из новина.